Gde li nestadose sva ta tela?

Pet meseci po zavrsetku rata brojne ekipe tragaju za masovnim grobnicama na Kosovu ali NE PRONALAZE previse dokaza srpskih zverstava. Da neko mozda nije prevario zapadnu javnost, pita se ovaj kanadski general koji je svojevremeno komandovao snagama UN-a u Bosni.

pise general (u penziji) Luis Mekenzi (Lewis MacKenzie)

www.tenc.net

Zapadni lideri po pravilu raspolazu najbolje obradjenim informacijama koje im dostavljaju njihove vojne ili bezbdnosne sluzbe ili agencije, da im se nadju kad treba da donesu nekue vaznu odluku. Na zalost, takve informacije su uvek strogo poverljive i nije ih moguce staviti na raspolaganje javnosti, sto iz straha da bi se tako otkrili izvori pa bi zivoti nasih "spijuna" postali ugrozeni sto zato da nasi potencijalni protivnici ne bi mogli da proniknu ( u mogucnosti) nasih obavestajnih sistema visoke tehnologije pomocu kojih prikupljamo te informacija. Stoga su, po definiciji, politicki lideri primorani da reaguju na raspolozenje svoje javnosti koja pak svoje "obavestajne informacije" skuplja iz medija.

Pre marta 1999. u Rambujeu su sazvani pregovori navodno zato da bi se pronaslo diplomatsko resenje za gradjanski rat koji se do tada vodio izmedju snaga bezbednosti jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i Oslobodilacke vojske Kosova koja je trazila nezavisnost. U to vreme mediji su nas obavestavali da je izmedju pocetka 1998. i marta 1999. u tim borbama poginulo oko 2.000 ljudi. Od tog broja njih 650 su bili Srbi a ostatak su bili kosovski Albanci. Brojevi su bili sasvim verovatni i bili su vrlo bliski ukupnom broju smrtno stradalih u produzenim "neredima" u Severnoj Irskoj.

Danima pre nego sto se raspao Rambuje 2 a pre bombardovanja srpskih snaga po Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu koje je potom usledilo, britanski premijer, Toni Bler, je proglasio kako je NATO primoran da deluje zato da bi spasao “hiljade nevinih ljudi, zena i dece od sigurne smrti.” Stejt Department SAD-a je sve cesce upotrebljavao termin “genocid” za ono sto se dogadjalo na Kosovu - sto je bilo prilicno cudno s obzirom da su tokom 1993. strogo pazili da tu istu rec niposto ne izgovore kad bi opisivali pokolj preko 500.000 Tutsija i njihovih simpatizera koji se dogodio u Ruandi. Citavo vreme rata, ni na jednom brifingu NATO nije propustio priliku da okupljene novinare upozori na cenu u zivotima koju je albansko stanovnistvo Kosova bilo prinudjeno da plati, a ni da to upotrebi kao opravdanje za intenziviranje i za produzetak svoje ofanzive. Horde reportera sa zapada su po izbeglickim centrima Makedonije i Albanije bili spremni da zabeleze i da prenesu, od reci do reci, sve price o zverstvima i masovnim ubistvima koje bi culi od izbeglica, price koje sve i da su hteli nisu nikako mogli da provere. Izvesno je da srpske snage bezbednosti jesu izvele masovno premestanje ljudi. Medjutim, jedan od kljucnih objavljenih ciljeva NATO-a je bio da se zaustavi ubijanje neduznih civila. Jos na samom pocetku rata, a naizgled niotkuda, pojavila se brojka od 10.000 do 11.000 Albanaca ubijenih na Kosovu, a onda se njom mahalo na svakom NATO brifingu. Da nije bilo te posvuda koriscene cifre verovatno je da bi medjusobna solidarnost saveza vrlo brzo pocela da se kruni. Prisilna relokacija sama za sebe, a pogotovu ova koja se dogodila u takvom “komsiluku”, za znacajan broj clanica saveza sigurno ne bi predstavljala dovoljno opravdanje za NATO-ovu intervenciju - Francuska, Nemacka, Grcka i Italija samo su prve koje u tom smislu coveku padaju na pamet.

Od kako je rat zavrsio, a posle vise od cetiri meseca istrage koju je sprovelo 15 ekipa patologa iz razlicitih zemalja, medju njima je bila i Kanada, mnogobrojni Evropljani se jos uvek pitaju: "Gde su sada ti lesevi?"

Istrazeno je 150 od 400 navodnih masovnih grobnica. Medjunarodni krivicni sud za bivsu Jugoslaviju (ICTY) masovnom smatra svaku grobnicu u kojoj je zakopano vise od jednog tela. Ekipe su se razisle i otpocele svoj rad na onim lokacijama koje su bile najverovatnije i najmasovnije a to su neke od onih na koje su putem vazdusnih snimaka ukazivali jos na svakodnevnim NATO-ovim ratnim brifinzima. To su mesta za koja je postojao veci broj svedoka i ona za koja se pretpostavljalo da ce se na njima brzo naci dovoljna kolicina ociglednih a neophodnih dokaza za [ vec izrecene] optuzbe. Do danasnjeg dana nije otkriveno ni 500 tela a na stotine nadjenih su bila su ukopana u individualnim grobovima - dakle ne na nacin koji bi se ocekivao u slucaju da jesu izvrsena masovna ubistva. Timovi forenzicara izrazavali su svoje negodovanje i nervozu prelazeci s jednog slucaja za koji su kruzile price o zverstvima na drugi a da pritom ni na jednom oznacenom mestu nisu uspevali da otkriju bilo kakve dokaze koji bi potvrdili prvobitne navode kojima su se rukovodili. Besumnje najpoznatije i najuzasnije mesto na koje je NATO ukazivao bio je ozloglaseni rudnik Trepca gde je, prema izvestajima koje su zapadni mediji danima preuzimali jedni od drugih i bez rezerve dalje prenosili, pobijeno 700 kosovskih Albanaca a njihova tela bacena u rudarsko okno i (ili) rastvorena u kazanima s hlorovodonicnom kiselinom. Ovaj slucaj su istrazili clanovi ICTY-a i nisu nasli nista sto bi moglo da potvrdi ranije optuzbe. Jos uvek su brojni oni koji se nadaju da ce se uskoro otkriti i onih preostalih 9.000 leseva sto ce eto pokazati da je NATOova bombaska ofanziva ipak bila opravdana. Ja nisam jedan od tih. Mene odusevljava cinjenica da je samo mali procenat od prvobitnih procena o broju ubijenih do sada zaista ekshumiran. Za mene to znaci da je poginulo 9.000 ljudi manje nego sto su nas na pocetku naveli da poverujemo. Nadam se da se u ovom cak i NATO sa mnom slaze. Ovo svakako predstavlja prijatnu novost. Ono sto medjutim, izuzetno uznemirava i brine jeste pomisao da su javnost Zapada namerno zaveli - da su je cak lagali - nebi li odrzali savez na okupu i pribavili opravdanje za bombardovanje jedne suverene zemlje. Nama u Severnoj Americi ovaj manjak dokaza nije nikakva novost jer smo mi sebi vec dozvolili luksuz da Kosovo gurnemo iza ledja i da mirno nastavimo svoje zivote. U Evropi ipak nije tako, brojne tamosnje vlade jesu verovale u obavestenja koja su pribavile obavestajne sluzbe SAD-a. Ukoliko se bude saznalo da su znajuci istinu te vlade svojim gradjanima prodavale lazi ili da su ih (sve zajedno) izradile Sjedinjene Drzave, to bi moglo ozbiljno da ugrozi solidarnost NATO-a zajedno sa svim drugim implikacijama koje bi nesto takvo moglo da ima. Mozda je vec krajnje vreme da ovaj savez pocne da radi samo ono sto zna dobro da radi - a to je odbrana! Penzionisani kanadski general, Luis Mekenzi, bio je izvestac za kanadsku televiziju iz Beograda tokom cetiri nedelje za vreme NATO bombardovanja. [ Prestampano iz THE GLOBE AND MAIL (i njima pripadaju autorska prava), utorak, 9. novembar 1999. u rubrici Komentari, str. A17]

***

Carevo Novo Odelo mozete da citate ovde ili na http://www.emperors-clothes.com

Ako zelite da pomognete Carevom Novom Odelu, posaljite nam donaciju preko bezbednog kanala na http://www.emperors-clothes.com/howyour.html. Vasim donacijama placamo troskove programa koji nam obezbedjuju potrebne informacije. Svaka donacija, mala ili velika, je od velike pomoci.

Cekove mozete da saljete postom na sledecu adresu:

Emperor’s Clothes, P.O. Box 610-321, Newton, MA 02461-0321. (USA)

Hvala.

www.tenc.net