OVO NIJE MOJ RAT!

www.tenc.net

Pise: Levlin H. Rokvel, mladji (10-4-00)

(Llewellyn H. Rockwell, Jr. je predsednik Instituta Ludvig fom Mizes u Obernu, Alabanma - Ludwig von Mises Institute, Auburn)

Prevod i obrada: B.A.

Zavrsetak rata u Jugoslaviji se jednostavno ne uklapa u tipicne predstave o kraju rata na kakve smo navikli.

Kod pobednika se glavnokomandujuci obicno kupa u slavi pobede. Deli se ordenje, organizuju parade, govori se okupljenim razdraganim masama. Borce-ucesnike slave kao ovencane cuvare slobode. Dusa naroda nadima se od talasa patriotskog zadovoljstva. Trgovci smrcu ponovo ugovaraju najam na zivot.

No, ne i ovaj put. Nema sjaja pobede, nema parada, ne vijore zastave.

Zanimljivo je da osim u vodecim medijima skoro da uopste nema nikakvog hvalisanja. Nema zutih traka na drvecu koje poigravju na vetru. Istina je da veterane ovog rata vise sazaljevaju nego sto ih hvale. Veterani iz prethodnih ratova zure da se medju prvima odreknu citavog ovog zamesateljstva.

Sto se same "duse naroda" tice, njeno je stanje uglavnom nepromenjeno, isto kakvo je bilo i tokom citavog rata: puna skepticizma prema svemu sto izjavi Vasington. U medjuvremenu, Kongres se opet presaltovao na uobicajene civilne "bozanske" poslove: na obecanja kako ce izvesti reformu brojnih samo povrsno poznatih posrnulih programa, osmisljavanje jos novih nacina kako da regulisu nase zivote i kako da proslave Rozu Parks. Cak i sam Klinton izgleda kao da uzmice pred ratnim temama. U cemu je stos?

Ovaj rat nikad nije uzivao siroku ili duboku podrsku javnosti, a zna se i zasto. To je bio napad na jednu daleku suverenu zemlju koja Amerikancima nikada nije nista nazao ucinila. Cak ni izdaleka, nijedan nas nacionalni interes nije bio ugrozen ovim 600 godina dugim sukobom hriscana i muslimana oko Kosova. Americko bombardovanje je jednostavno bilo bas onakva vrsta agresije za koju su nas ranije obicno Rusi osudjivali.

Cak i danas nije lako utvrditi prave razloge za nasu intervenciju, posto niko jednostavno ne veruje u pricu kako Klintonovu administraciju brinu narusavanja ljudskih prava. Niko ozbiljan ne moze ocekivati da ce njegove propovedi protiv brutalnosti i o ljudskim pravima bitiozbiljno shvacene dok istovremeno bombarduje bolnice, skole, vodo-snabdevanje i dok ubijanje neduznih civila vidi jedino kao deo svoje ratne taktike. To ne da nije u stanju da uzdigne nacionalni ponos - to moze jedino zeludac da vam podigne od muke.

Klinton doduse jeste pokusao da u pomoc prizove anticke ratne mitove pa je svog suparnika optuzio da se stavio u sluzbu Zla samoga. Svejedno ga nije bas krenulo. Njegova je popularnost bila u padu tokom citavog rata sto pokazuju ankete - a to zaista cudi kad se zna da je uobicajena tendencija u svim vojnim sukobima da se stanovnistvo ujedini iza aktuelnog rezima. A brojke na koje se ovde pozivamo uzete su iz telefonskih anketa koje po pravilu obicno dramaticno podcenjuju pravi nivo nezadovoljstva javnosti trenutnom politikom vlade. Mali je broj onih koji su ovaj rat intenzivno podrzavali, a i ti su uglavnom bili oni koji su od rata ocekivali nekakvu korist.

Ni ako sudimo prema ratnim ciljevima koje je sam NATO objavio, rat nije poznjeo uspeh. Sporazum kojim je rat okoncan znatno osdstupa od apsurdnih zahteva postavljenih u Rambujeu. A i sa stanovista covecnosti ovaj je rat bio katastrofalan, s hiljadama poginulih i citavim drustvom dovedenim u rusevine. Izostanak javnih pobednickih proslava jasno pokazuje kako su ove cinjenice svima potpuno poznate.

Jasno je jos i da istinu o ovom ratu nisu sirili centralni organi za formiranje javnog mnenja. Zahvaljujuci pre svega Internetu, ovo je bio prvi rat u istoriji u kojem je znacajan broj Amerikanaca imao nesmetani pristup alternativnom mediju. Vesti sa anti-ratnih sajtova bile su jednako dostupne kao i one sa sajtova na kojima je rat bio propagiran (cik pogodi - opet sajtovi vodecih medija). Otud je prestala potreba da se trazeci informaciju oslanjamo jedino na portparole zaracenih strana ili na one koji njihova misljenja prenose dalje kao papagaji.

Kontrast izmedju istine i propagande je bio toliko dramatican da smo svi iz prve ruke odmah naucili kako funkcionise ratno dezinformisanje. Cak je i NATO svako malo bio primoran da prizna kako je prethodno slagao o nekim od svojih nepodopstina. Jasno, to se desavalo samo kada bi ga priterali uza zid: ili priznaj ili ces nadalje izgubiti svaki kredibilitet.

Jedak od retkih reportera koji je makar delimicno posteno izvestavao o zverstvima NATO-a bio je Stiven Erlanger iz Njujork Tajmsa, mada je i on sacekao NATO-ovu okupaciju pa se tek onda "rasteretio" u celosti. Pisuci u Njujork Tajmsu (13. jun 99.) naglasava kako su svi, i Srbi i Albanci potpuno uvereni da ovaj rat nije niciji nego Vasingtonov rat i da sva naklapanja o "Saveznicima" sluze samo kao "smokvin list". On dalje potvrdjuje kako su SAD "mozda zato sto su bile frustrirane" ipak namerno gadjale civile. "Mesec dana posto je rat poceo nisam uspeo da pronadjem Srbina koji bi poverovao kako bombe nisu usmerene protiv njih ili da je bilo sta sto je bilo pogodjeno - ukljucivo i bolnice i kinesku Ambasadu - pogodjeno greskom ili slucajno."

O pokolju u Aleksincu ispricao je jezivu pricu. Reportere su doveli da se sami na licu mesta uvere u smrt koju je medju civilima posejao NATO. Lagano hodajuci, "zapadni reporteri su se zafrkavali nebi li se medjusobno okurazili jer je prolaz bio pokriven razbacanim krvavim delovima raznesenih ljudskih tela na koja je bilo jednostavno nemoguce ne nagaziti." A Srbi koji su stajali sa strane su to komentarisali: "Slusaj ove gadove, pricaju engleski i smeju se." Srbi su plakali, pise Erlanger, zaleci gubitak svojih najmilijih i svoje imovine ali i zato sto su "pokopali pogresnu predstavu koju su gajili o Americi."

Danas slusamo o pojedinim Srbima koji odlaze s Kosova, najmanje 80.000 prema poslednjim procenama. Ljudi beze u strahu od terorizma okrenutog protiv njih, koji NATO ili ne moze da spreci ili ga de-facto ohrabruje. Kada sacica Srba odbije saradnju i oruzjem se suprotstavi okupatoru, kako iko moze da kaze da oni na to nemaju pravo? Kako Erlanger s pravom primecuje: "Cak i Srbi imaju pravo na vlastiti poatriotizam, na svoje nacionalne mitove i na vlastitu tugu i bol."

Ima jedna scena u filmu "Kum" u kojoj Majkl Korleone prica svojoj novoj devojci kako je njegov otac nekad davno nekom coveku nudio na potpis nekakav ugovor i usput mu drzao pistolj na celu. Rekao je: "Na ovom ce papiru biti ili tvoj potpis ili tvoj prosuti mozak." Kad je devojka u uzasu ustuknula, Majkl je brze bolje razuverava recima: "To je bila moja familija, Kejt, to nisam bio ja."

Prosecnom Amerikancu je tesko da makar i zamisli koliko je uzasa i patnje Jugoslaviji naneseno oruzjem napraviljenim pomocu novca ubranog iz nasih poreza. Ni da bi pomislili da se to slavi, opsta je tendencija da se ako moze izbegne i da se uopste misli o tome.

Ali sve one koji i pored svega jos uvek razmisljaju, ovaj rat tera da u ocaju jauknu citavom svetu: Ovo je bio rat moje vlade, OVO NIJE BIO MOJ RAT!

***

Carevo Novo Odelo mozete da citate ovde ili na http://www.emperors-clothes.com

Ako zelite da pomognete Carevom Novom Odelu, posaljite nam donaciju preko bezbednog kanala na http://www.emperors-clothes.com/howyour.htm. Vasim donacijama placamo troskove programa koji nam obezbedjuju potrebne informacije. Svaka donacija, mala ili velika, je od velike pomoci.

Cekove mozete da saljete postom na sledecu adresu:

Emperor’s Clothes, P.O. Box 610-321, Newton, MA 02461-0321. (USA)

Hvala.

www.tenc.net